ПРВИХ 120 ГОДИНА

"Када би се сви кораци икада одиграли на сцени спојили у један, он би трајао сто двадесет година. У њему би се чули уздаси пре првог изласка, тишина пред песму, шум ношњи и аплаузи који још увек одјекују негде између прошлости и садашњости.

Постоје тренуци када традиција не гледа уназад, већ стоји чврсто у садашњости. Ово вече припада томе. Време се не раздваја, већ се преплиће у једном кораку, у једном ритму, у једном даху. Прошло овде не остаје у сећању, већ дише, игра и пева заједно са нама.

Овај концерт говори о трајности, о друштву које је опстајало кроз промене времена. Свака игра памти руке које су преносиле, свака песма чува гласове који су певали пре нас. Све што долази ослања се на невидљиву снагу трајања и заједништва које их је сачувало. Традиција овде не мирује, она се креће, мења, расте и остаје иста у свом срцу.

Концерт је обликован кроз више целина које заједно осликавају препознатљив Абрашевићев стил играња. У њему се сусрећу изворни народни покрет, његова сценска обрада и игре других народа, као различите перспективе истог језика. Тај спој показује да традиција не мирује, већ се развија, шири и остаје жива управо кроз разноврсност израза.

Под светлом рефлектора сусрећу се почетак и зрелост, не као супротности, већ као једно трајање. Искра која тек настаје и искуство које зна пут преплићу се у истом ритму, а између њих настаје простор у коме традиција остаје жива.

„Првих 120 година" је прича о светлости која се не гаси. О уметности која не припада једном времену, већ свима који јој приђу искрено. О заједништву које траје дуже од једне генерације, дуже од једног живота. О игри која не носи терет година, већ њихову снагу. Док постоји игра која жели да се одигра, песма која жели да се отпева, светло које жели да обасја, Абрашевић траје.

Не мери се годинама. Траје у даху, у покрету, у тишини између аплауза. Траје у свима који играју сада и у свима који ће наставити да играју сутра.
Ово вече је искра која се не гаси, корак који се преноси, ритам који се памти. Абрашевић не обележава године, Абрашевић их наживљава.
Ово вече не затвара круг, оно наставља тренутак у којем Абрашевић, већ 120 година, игра сада."